| СР | SR | EN |

УРЕЂИВАЧКА ПОЛИТИКА


 

Фол­кло­ри­сти­ка (ISSN 2560-4414 штам­па­но изда­ње, ISSN 2560-3191 onli­ne), часо­пис Удру­же­ња фол­кло­ри­ста Срби­је је дво­стру­ко рецен­зи­ра­ни науч­ни часо­пис у режи­му отво­ре­ног при­сту­па.
 

Фол­кло­ри­сти­ка допри­но­си миси­ји Удру­же­ња фол­кло­ри­ста Срби­је обја­вљи­ва­њем ори­ги­нал­них и пре­глед­них науч­них радо­ва који уна­пре­ђу­ју и интер­пре­ти­ра­ју научна сазнања на пољу сту­ди­ја фол­кло­ра. Часо­пис обја­вљу­је и науч­ну кри­ти­ку, при­ка­зе књи­га, науч­ну библи­о­гра­фи­ју и хро­ни­ку, који се тичу пита­ња зна­чај­них за Удру­же­ње фол­кло­ри­ста Срби­је и за сту­ди­је фол­кло­ра и хума­ни­стич­ке нау­ке у Срби­ји и све­ту. Уз то, Фол­кло­ри­сти­ка обја­вљу­је ода­бра­ну фол­клор­ну терен­ску и руко­пи­сну гра­ђу, чиме подр­жа­ва очу­ва­ње нема­те­ри­јал­ног кул­тур­ног насле­ђа у Срби­ји.
 

Охра­бру­ју­ћи раз­ме­ну иде­ја и раз­ли­чи­тих тео­риј­ских и интер­ди­сци­пли­на­р­них пер­спек­ти­ва, Фол­кло­ри­сти­ка је посве­ће­на како тра­ди­ци­о­нал­ним, тако и савре­ме­ним тема­ма. Инте­р­ди­сци­пли­нар­не и тран­сди­сци­пли­нар­не обла­сти засту­пље­не у часо­пи­су не ограничавају се на фолклор већ обухватају и његове везе с хума­ни­стич­ким и дру­штве­ним нау­кама какве су: нау­ка о књи­жев­но­сти и јези­ку, етно­ло­ги­ја, етно­му­зи­ко­ло­ги­ја, етно­­ко­ре­о­ло­ги­ја, соци­јал­на антр­о­по­ло­ги­ја, исто­ри­ја (посебно друштвена и ус­ме­­на историја), сту­ди­је умет­но­сти, рели­ги­је и кул­ту­ре, као и дру­ге сро­д­не ди­сци­пли­не, укљу­чу­ју­ћи и њихо­ве уза­јам­не везе.
 

Фол­кло­ри­сти­ка при­ма руко­пи­се на срп­ском и енгле­ском јези­ку, а у дого­во­ру с уред­ни­штвом руко­пис може бити и на неком дру­гом сло­вен­ском или свет­ском јези­ку, са рези­ме­и­ма на енгле­ском ако је рад на срп­ском, одно­сно са рези­ме­ом на срп­ском ако је рад на неком дру­гом јези­ку.
 

Радо­ви могу да садр­же аудио, видео и фото­граф­ску доку­мен­та­ци­ју.
 

Фол­кло­ри­сти­ка изла­зи полу­го­ди­шње. Часо­пис не напла­ћу­је тро­шко­ве публи­ко­ва­ња, а радо­ви се не хоно­ри­шу. Часо­пис обја­вљу­је и спе­ци­јал­не темат­ске бро­је­ве о одре­ђе­ним тема­ма које уре­ђу­је гост уред­ник.
 

Фол­кло­ри­сти­ка је индек­си­ра­на у doi­Fil и doi­Ser­bia репо­зи­то­ри­ју­му и архи­ви­ра­на у Диги­тал­ном репо­зи­то­ри­ју­му Народ­не библи­о­те­ке Срби­је.
 

 


Оба­ве­зе уред­ни­ка и редак­ци­је
 

Глав­ни уред­ник и редак­ци­ја су одго­вор­ни за одлу­ку који ће члан­ци бити обја­вље­ни у Фол­кло­ри­сти­ци. Глав­ни уред­ник и чла­но­ви редак­ци­је руко­во­де се уре­ђи­вач­ком поли­ти­ком воде­ћи рачу­на о закон­ским про­пи­си­ма који се одно­се на кле­ве­ту, крше­ња аутор­ских пра­ва и пла­ги­ра­ње.
 

Глав­ни уред­ник задр­жа­ва дис­кре­ци­о­но пра­во да при­мље­не руко­пи­се не обја­ви ако се утвр­ди да они не испу­ња­ва­ју реле­вант­не стан­дар­де веза­не за садр­жин­ска и фор­мал­на мери­ла. Редак­ци­ја ће оба­ве­сти­ти ауто­ре о томе да ли је при­хва­ти­ла текст за обја­вљи­ва­ње у року од месец дана од дату­ма при­је­ма руко­пи­са.
 

Глав­ни уред­ник, гост уред­ник и чла­но­ви редак­ци­је не сме­ју има­ти сукоб инте­ре­са у вези с руко­пи­си­ма које раз­ма­тра­ју за публи­ко­ва­ње. Ако глав­ни уред­ник сма­тра да може доћи до суко­ба инте­ре­са у вези с посту­па­њем с при­мље­ним руко­пи­сом, он на себе пре­у­зи­ма избор рецен­зе­на­та и доно­си све одлу­ке веза­не за руко­пис. Глав­ни уред­ник и чла­но­ви редак­ци­је су дужни да бла­го­вре­ме­но при­ја­ве посто­ја­ње могу­ћег суко­ба инте­ре­са.
 

Глав­ни уред­ник, гост уред­ник и чла­но­ви редак­ци­је про­це­њу­ју миса­о­ни садр­жај руко­пи­са без расних, пол­них/род­них, вер­ских, етнич­ких или поли­тич­ких пред­ра­су­да.
 

Уред­ник и чла­но­ви редак­ци­је не сме­ју да кори­сте нео­бја­вљен мате­ри­јал из пре­да­тих руко­пи­са без изри­чи­те писа­не дозво­ле ауто­ра. Инфор­ма­ци­је и иде­је изне­се­не у пре­да­тим руко­пи­си­ма мора­ју се чува­ти као повер­љи­ве и не сме­ју се кори­сти­ти за сти­ца­ње лич­не кори­сти.
 

Уред­ни­ци и чла­но­ви редак­ци­је пред­у­зе­ће све раз­бо­ри­те мере како би обез­бе­ди­ли да рецен­зен­ти оста­ну непо­зна­ти ауто­ри­ма пре, током и након про­це­са вред­но­ва­ња, и да ауто­ри оста­ну непо­зна­ти рецен­зен­ти­ма до окон­ча­ња про­це­ду­ре рецен­зи­ра­ња.
 

 


Оба­ве­зе ауто­ра
 

Ауто­ри гаран­ту­ју да руко­пис пред­ста­вља њихов ори­ги­на­лан допри­нос, да није прет­ход­но обја­вљен и да се не раз­ма­тра за обја­вљи­ва­ње на дру­гом месту. Пара­лел­на пре­да­ја истог руко­пи­са у више часо­пи­са пред­ста­вља крше­ње етич­ких стан­дар­да и искљу­чу­је руко­пис из раз­ма­тра­ња за обја­вљи­ва­ње у Фол­кло­ри­сти­ци.
 

Ауто­ри гаран­ту­ју да руко­пис није и неће бити обја­вљен на дру­гом месту (после обја­вљи­ва­ња у Фол­кло­ри­сти­ци), на било ком јези­ку, без сагла­сно­сти уред­ни­ка и редак­ци­је.
 

Ако је посла­ти руко­пис резул­тат науч­но­и­стра­жи­вач­ког про­јек­та или је њего­ва рани­ја вер­зи­ја изло­же­на на ску­пу у виду усме­ног саоп­ште­ња (под истим или слич­ним насло­вом), пода­ци о про­јек­ту, кон­фе­рен­ци­ји и др. наво­де се у фусно­ти на почет­ку тек­ста. Рад обја­вљен рани­је у неком часо­пи­су не може бити пре­штам­пан у Фол­кло­ри­сти­ци.
 

Ауто­ри су дужни да се при­др­жа­ва­ју етич­ких стан­дар­да у руко­пи­су који су пре­да­ли за обја­вљи­ва­ње у Фол­кло­ри­сти­ци. Ауто­ри потвр­ђу­ју да чла­нак не садр­жи нео­сно­ва­не или неза­ко­ни­те тврд­ње и да не крши пра­ва тре­ћих лица. Изда­вач неће сно­си­ти закон­ску одго­вор­ност у слу­ча­ју било каквих зах­те­ва за накна­ду ште­те.
 

 


Стан­дар­ди о рефе­ри­са­њу

 

Руко­пис тре­ба да садр­жи довољ­но дета­ља и рефе­рен­ци на осно­ву којих ће рецен­зен­ти, а потом и чита­о­ци моћи да про­ве­ре изне­те тврд­ње. Намер­но изно­ше­ње нетач­них тврд­њи пред­ста­вља крше­ње етич­ких стан­дар­да.
 

Ауто­ри сно­се сву одго­вор­ност за садр­жај пре­да­тих руко­пи­са и дужни су да при­ба­ве сагла­сност за публи­ко­ва­ње пода­та­ка од свих лица укљу­че­них у истра­жи­вaње.
 

Ауто­ри који желе да у рад уне­су илу­стра­ци­је, табе­ле или дру­ге мате­ри­ја­ле прет­ход­но обја­вље­не дру­где, дужни су да за то при­ба­ве сагла­сност носи­ла­ца аутор­ских пра­ва. Мате­ри­јал за који такви дока­зи нису доста­вље­ни сма­тра­ће се сво­ји­ном ауто­ра.
 

 


Аутор­ство

 

Ауто­ри су дужни да као ауто­ре наве­ду само она лица која су знат­но допри­не­ла садр­жа­ју руко­пи­са, одно­сно дужни су да сва лица која су знат­но допри­не­ла садр­жа­ју руко­пи­са наве­ду као ауто­ре. Ако су у бит­ним аспек­ти­ма истра­жи­вач­ког про­јек­та и при­пре­ме руко­пи­са уче­ство­ва­ла и дру­га лица која нису ауто­ри, њихов допри­нос тре­ба поме­ну­ти у напо­ме­ни или захвал­ни­ци.
 

 


Наво­ђе­ње изво­ра

 

Ауто­ри су дужни да исправ­но цити­ра­ју изво­ре који су бит­но ути­ца­ли на њихо­во истра­жи­ва­ње и руко­пис. Оба­ве­ште­ња доби­је­на у при­ват­ном раз­го­во­ру или пре­пи­сци с тре­ћим лици­ма, при­ли­ком рецен­зи­ра­ња при­ја­ва про­је­ка­та или руко­пи­са и слич­но, не сме­ју се кори­сти­ти без изри­чи­те писа­не дозво­ле изво­ра.
 

 


Пла­ги­ја­ри­зам

 

Пла­ги­ра­ње ‒ пре­у­зи­ма­ње туђих иде­ја, речи или дру­гих обли­ка ства­ра­лач­ког изра­жа­ва­ња као сво­јих ‒ пред­ста­вља очи­глед­но крше­ње науч­не ети­ке. Пла­ги­ра­ње може да укљу­чи крше­ње аутор­ских пра­ва, што је зако­ном кажњи­во.
 

Пла­ги­јат обу­хва­та сле­де­ће:
 

  • дослов­но или гото­во дослов­но пре­у­зи­ма­ње или хоти­мич­но пара­фра­зи­ра­ње дело­ва тек­ста дру­гих ауто­ра без јасног ука­зи­ва­ња на извор или без обе­ле­жа­ва­ња пре­у­зе­тих фраг­ме­на­та (на при­мер, ко­ри­шће­њем навод­ни­ка);

  • пре­у­зи­ма­ње сли­ка или табе­ла из туђих радо­ва без пра­вил­ног наво­ђе­ња изво­ра и/или без дозво­ле ауто­ра или носи­ла­ца аутор­ских пра­­ва.

Скре­ће­мо пажњу ауто­ри­ма да се сви руко­пи­си темељ­но про­ве­ра­ва­ју да ли су пла­ги­ја­ти.

 

Руко­пи­си код којих посто­је јасни пока­за­те­љи да су пла­ги­ја­ти биће ауто­мат­ски одби­је­ни.

 

Ако се уста­но­ви да је рад који је већ обја­вљен у часо­пи­су Фол­кло­ри­сти­ка пла­ги­јат, рад ће бити пову­чен у скла­ду с про­це­ду­ром опи­са­ном у одељ­ку Поли­ти­ка повла­че­ња.

 

 


Сукоб инте­ре­са

 

Ауто­ри у раду тре­ба да ука­жу на финан­сиј­ске или дру­ге бит­не суко­бе инте­ре­са који су могли да ути­чу на изне­те резул­та­те или интер­пре­та­ци­је.

 

 


Гре­шке у обја­вље­ним радо­ви­ма

 

Ако аутор про­на­ђе важну гре­шку или нетач­ност у свом обја­вље­ном раду, оба­ве­зан је да одмах о томе оба­ве­сти уред­ни­ка или изда­ва­ча и да с њима сара­ђу­је како би се рад пову­као или испра­вио.

 

Пре­да­ва­њем руко­пи­са ауто­ри се оба­ве­зу­ју да ће пошто­ва­ти уред­нич­ку поли­ти­ку Фол­кло­ри­сти­ке.

 

 


Оба­ве­зе рецен­зе­на­та

 

Рецен­зен­ти су дужни да у писа­ној фор­ми и зада­тим роко­ви­ма дају струч­ну и непри­стра­сну рецен­зи­ју о науч­ним заслу­га­ма и вред­но­сти руко­пи­са.
 

Рецен­зен­ти про­це­њу­ју да ли су радо­ви ускла­ђе­ни с про­фи­лом часо­пи­са, зна­чај истра­жи­ва­не обла­сти и при­ме­ње­них мето­да, ори­ги­нал­ност и науч­ну реле­вант­ност пода­та­ка изне­тих у руко­пи­су, стил изла­га­ња и опре­мље­ност тек­ста науч­ним апа­ра­том.
 

Рецен­зен­ти тре­ба да упо­зо­ре уред­ни­ка ако има­ју осно­ва­не сум­ње или сазна­ња да су ауто­ри могли да пре­кр­ше етич­ке стан­дар­де. Рецен­зен­ти тре­ба да пре­по­зна­ју важне обја­вље­не радо­ве које ауто­ри нису цити­ра­ли и да упо­зо­ре уред­ни­ка на знат­не слич­но­сти изме­ђу раз­ма­тра­ног руко­пи­са и било ког дру­гог обја­вље­ног рада или руко­пи­са који је у поступ­ку рецен­зи­је у неком дру­гом часо­пи­су, ако им је то позна­то. Рецен­зен­ти тако­ђе тре­ба да упо­зо­ре уред­ни­ка да је исти руко­пис пону­ђен за обја­вљи­ва­ње дру­гом часо­пи­су, ако им је то позна­то.
 

Рецен­зен­ти не сме­ју има­ти суко­бу у одно­су на истра­жи­ва­ње, ауто­ре и/или финан­си­је­ром истра­жи­ва­ња. Ако посто­ји сукоб инте­ре­са, рецен­зен­ти мора­ју о томе одмах да оба­ве­сте уред­ни­ка.
 

Рецен­зент који сма­тра да није меро­да­ван да оце­ни истра­жи­ва­ње о ко­ме је реч у руко­пи­су или зна да не може брзо да напи­ше рецен­зи­ју, тре­ба одмах о томе да оба­ве­сти уред­ни­ка. ­Рецен­зи­ра­ње мора бити спро­ве­де­но на објек­ти­ван начин. Комен­та­ри на рачун лич­но­сти ауто­ра су непри­ме­ре­ни. Схва­та­ња рецен­зе­на­та мора­ју се иска­за­ти јасно и пот­кре­пи­ти аргу­мен­ти­ма.
 

Руко­пи­си посла­ти на рецен­зи­ју мора­ју се тре­ти­ра­ти као повер­љи­ви доку­мен­ти.

 

Рецен­зен­ти не сме­ју да кори­сте нео­бја­вљен мате­ри­јал из пре­да­тих руко­пи­са без изри­чи­те писа­не дозво­ле ауто­ра. Пода­ци и иде­је изне­ти у пре­да­тим руко­пи­си­ма чува­ће се као повер­љи­ви и не сме­ју се кори­сти­ти за сти­ца­ње лич­не кори­сти.
 

 


Рецен­зи­ра­ње

 

При­мље­ни радо­ви под­ле­жу ано­ним­ној рецен­зи­ји. Циљ рецен­зи­је је да уред­ни­ку помог­не у одлу­чи­ва­њу, а у кому­ни­ка­ци­ји с ауто­ри­ма она може да им помог­не да побољ­ша­ју ква­ли­тет руко­пи­са.
 

Рецен­зи­ра­ње у Фол­кло­ри­сти­ци је ано­ним­но и добро­вољ­но (нема хо­но­ра­ра). Сва­ки рад оце­њу­ју два рецен­зен­та. Од рецен­зе­на­та се оче­ку­је да попу­ње­не рецен­зент­ске обра­сце вра­те у року од 30 дана од дату­ма кад су при­ми­ли руко­пис, да би ауто­ри могли да буду оба­ве­ште­ни о при­хва­та­њу или одби­ја­њу рада у року од два месе­ца од тре­нут­ка пре­да­је руко­пи­са.
 

Избор рецен­зе­на­та спа­да у дис­кре­ци­о­на пра­ва уред­ни­ка. Рецен­зен­ти мора­ју да позна­ју област којом се руко­пис бави; не сме­ју бити из исте инсти­ту­ци­је као аутор, нити то сме­ју бити коа­у­то­ри који су у ско­ри­је вре­ме обја­вљи­ва­ли публи­ка­ци­је зајед­но с било којим од ауто­ра под­не­се­ног рада.
 

У глав­ној фази рецен­зи­ра­ња, уред­ник шаље под­не­се­не радо­ве дво­ји­ци струч­ња­ка у одго­ва­ра­ју­ћој обла­сти. Рецен­зент­ски обра­зац садр­жи кон­трол­на пита­ња која рецен­зен­ти­ма пома­жу да обу­хва­ти све аспек­те бит­не за при­хва­та­ње руко­пи­са. У завр­шном делу обра­сца рецен­зен­ти мора­ју да наве­ду сво­ја запа­жа­ња и пред­ло­ге како да се под­не­ти руко­пис побољ­ша; они се шаљу ауто­ри­ма без наво­ђе­ња име­на рецен­зе­на­та.
 

Рецен­зен­ти дела­ју неза­ви­сно јед­ни од дру­гих и није им познат иден­ти­тет дру­гих рецен­зе­на­та.
 

Ако одлу­ке рецен­зе­на­та нису исте (при­хва­ће­но/одби­је­но), глав­ни уред­ник може да одре­ди додат­не рецен­зен­те.
 

Ако мишље­ња рецен­зе­на­та и даље не буду ускла­ђе­на, глав­ни уред­ник, зајед­но с гостом уред­ни­ком или с редак­ци­јом доно­си конач­ну одлу­ку без кон­сул­то­ва­ња додат­них рецен­зе­на­та.
 

Током поступ­ка рецен­зи­ра­ња уред­ник може да зах­те­ва од ауто­ра да доста­ве додат­не инфор­ма­ци­је (укљу­чу­ју­ћи и при­мар­не подат­ке), ако су оне потреб­не за доно­ше­ње суда о науч­ном допри­но­су руко­пи­са. Овај мате­ри­јал се чува као повер­љив и не сме се кори­сти­ти за сти­ца­ње лич­не кори­сти.
 

Редак­ци­ја је дужна да обез­бе­ди раз­бо­ри­ту кон­тро­лу ква­ли­те­та рецен­зи­ја. Ако ауто­ри осно­ва­но оспо­ра­ва­ју рецен­зи­је, с посеб­ном пажњом тре­ба обез­бе­ди­ти да рецен­зи­је буду објек­тив­не и да има­ју висо­ке ака­дем­ске стан­­дар­де. Ако се посум­ња у објек­тив­ност или ква­ли­тет рецен­зи­је, одре­ди­­ће се додат­ни рецен­зен­ти.
 

 


Про­це­ду­ре за раз­ре­ша­ва­ње нее­тич­ких посту­па­ка
 

Сва­ко, било када, може да оба­ве­сти уред­ни­ке и/или редак­ци­ју о могу­ћем нее­тич­ком пона­ша­њу или о било којој врсти непра­вил­но­сти тако што ће доста­ви­ти потреб­не инфор­ма­ци­је/дока­зе за покре­та­ње испи­ти­ва­ња.

 

Испи­ти­ва­ње

 

Уред­ник одлу­чу­је о покре­та­њу поступ­ка испи­ти­ва­ња чија је свр­ха про­ве­ра изне­тих чиње­нич­ких дока­за.
 

Током испи­ти­ва­ња, сви дока­зи сма­тра­ће се повер­љи­вим и биће пре­до­че­ни само оним лици­ма која су директ­но укљу­че­на у посту­пак.
 

Окри­вље­ни­ма ће увек бити омо­гу­ће­но да одго­во­ре на опту­жбе изне­те про­тив њих.
 

Ако се на кра­ју испи­ти­ва­ња уста­но­ви да је заи­ста дошло до непра­вил­но­сти, про­це­ни­ће се да ли их тре­ба ока­рак­те­ри­са­ти као мањи пре­кр­шај или гру­бо крше­ње етич­ких стан­дар­да.

 

Мањи пре­кр­шај
 

Мањи пре­кр­шај реша­ва­ће се директ­но с лици­ма која су пре­кр­шај учи­ни­ла, без укљу­чи­ва­ња тре­ћих лица, нпр.:

 

  • оба­ве­шта­ва­њем ауто­ра/рецен­зе­на­та да је дошло до мањег пре­кр­ша­ја који је про­ис­те­као из нера­зу­ме­ва­ња или погре­шне при­ме­не ака­дем­ских стан­дар­да;

  • ​писмо упо­зо­ре­ња ауто­ру/рецен­зен­ту у вези с мањим пре­кр­ша­јем.

 

Гру­бо крше­ње етич­ких стан­дар­да
 

Глав­ни уред­ник у сарад­њи с редак­ци­јом и, ако је то потреб­но, гру­пом струч­ња­ка, одлу­чу­је о мера­ма који ће пред­у­зе­ти на осно­ву доступ­них дока­за. Могу­ћи исхо­ди могу бити сле­де­ћи (могу се при­ме­њи­ва­ти поје­ди­нач­но или ком­би­но­ва­но):

 

  • обја­вљи­ва­ње зва­нич­ног саоп­ште­ња или увод­ни­ка у ком се опи­су­је слу­чај крше­ња етич­ких стан­дар­да;

  • сла­ње слу­жбе­ног оба­ве­ште­ња руко­во­ди­о­ци­ма или посло­дав­ци­ма ауто­ра/рецен­зен­та;

  • зва­нич­но повла­че­ње обја­вље­ног рада из часо­пи­са у скла­ду с про­це­ду­ром повла­че­ња обја­вље­них радо­ва (в. даље);

  • забра­на ауто­ри­ма да током одре­ђе­ног пери­о­да шаљу радо­ве у часо­пис;

  • упо­зна­ва­ње реле­вант­них струч­них орга­ни­за­ци­ја или над­ле­жних ор­га­на са слу­ча­јем како би могли да пре­ду­зму даљу истра­гу и мере.
     

​При­ли­ком раз­ре­ша­ва­ња нее­тич­ких посту­па­ка, редак­ци­ја часо­пи­са ће се руко­во­ди­ти сме­р­ни­ца­ма и пре­по­ру­ка­ма Одбо­ра за ети­ку у изда­ва­штву (Com­mit­tee on Publi­ca­tion Ethics – COPE): http://publicationethics.org/resources.

 

 


Повла­че­ње обја­вље­них радо­ва

 

Повла­че­ње рада зах­те­ва­ју закон­ска огра­ни­че­ња изда­ва­ча, носи­ла­ца аутор­ских пра­ва или ауто­ра, повре­де про­фе­си­о­нал­ног етич­ког кодек­са, ка­кве су пре­да­ја руко­пи­са на више места, лажне тврд­ње о аутор­ству, пла­ги­јат, мани­пу­ла­ци­је пода­ци­ма у циљу пре­ва­ре и дру­ги сли­чни груби пре­кр­шаји. У неким слу­ча­је­ви­ма рад се може пову­ћи како би се испра­ви­ле накнад­но уоче­не гре­шке у руко­пи­су или обја­вље­ном раду. Глав­ни раз­лог за по­вла­че­ње или опо­зив руко­пи­са је да се испра­ве гре­шке и тиме сачу­ва инте­гри­тет нау­ке, а не да се казни аутор.

 

Стан­дар­де за про­це­ду­ру повла­че­ња радо­ва одре­ди­ла су библи­о­теч­ка и науч­на тела, а иста прак­са је усво­је­на и у Фол­кло­ри­сти­ци: у елек­трон­ској вер­зи­ји оба­ве­ште­ња о повла­че­њу, начи­ни се линк пре­ма ори­ги­нал­ном члан­ку. У елек­трон­ској вер­зи­ји ори­ги­нал­ног члан­ка успо­ста­вља се линк ка оба­ве­ште­њу о повла­че­њу, где се јасно назна­ча­ва да је чла­нак пову­чен. Пову­че­ни чла­нак се чува у извор­ној фор­ми, али с воде­ним жигом на PDF доку­мен­ту, на сва­кој стра­ни­ци, који ука­зу­је да је чла­нак „опо­зван“ (“retrac­ted”).

 

 


Отво­ре­ни при­ступ

 

Часо­пис Фол­кло­ри­сти­ка је досту­пан у режи­му отво­ре­ног при­сту­па. Члан­ци обја­вље­ни у часо­пи­су могу се бес­плат­но пре­у­зе­ти са сај­та часо­пи­са (www.fol­klo­ri­sti­ka.org­, www.fol­klo­ri­stics.org­) и кори­сти­ти у скла­ду с ли­цен­­цом Cre­a­ti­ve Com­mons Аутор­ство-Неко­мер­ци­јал­но-Без пре­ра­да 3.0 Срби­ја (CC BY-NC-ND 3.0 RS)

 

https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.en_US

https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Cyrl

 

Часо­пис Фол­кло­ри­сти­ка не напла­ћу­је накна­ду за обја­вљи­ва­ње чла­на­ка.

 

 


Само­ар­хи­ви­ра­ње

 

Часо­пис Фол­кло­ри­сти­ка омо­гу­ћа­ва ауто­ри­ма да обја­вље­ну вер­зи­ју у PDF фор­ма­ту поло­же у инсти­ту­ци­о­нал­ни репо­зи­то­ри­јум и неко­мер­ци­јал­не базе пода­та­ка, или да је обја­ве на лич­ним веб стра­ни­ца­ма (укљу­чу­ју­ћи и дру­штве­не мре­же као што су Rese­ar­chGa­te, Aca­de­mia.edu­ итд.) и/или на сај­ту инсти­ту­ци­је у којој су запо­сле­ни, а у скла­ду с одред­ба­ма лицен­це Cre­a­ti­ve Com­mons Аутор­ство-Неко­мер­ци­јал­но-Без пре­ра­да 3.0 Срби­ја (CC BY-NC-ND 3.0 RS), у било које вре­ме након публи­ко­ва­ња. При томе се мора­ју наве­сти изда­вач, као носи­лац аутор­ских пра­ва, и извор руко­пи­са (пун би­бли­о­граф­ски пода­так ори­ги­нал­не публи­ка­ци­је: ауто­ри, наслов члан­ка, на­слов часо­пи­са, годи­на, број све­ске, стра­не), а мора се наве­сти и иден­ти­фи­ка­тор диги­тал­ног објек­та ‒ DOI обја­вље­ног члан­ка у фор­ми HTML лин­ка.

 

 

 


Аутор­ска пра­ва

 

На изда­ва­ча се пре­но­се сле­де­ћа неис­кљу­чи­ва пра­ва на руко­пис, укљу­чу­ју­ћи и додат­не мате­ри­ја­ле, и све дело­ве, изво­де или еле­мен­те руко­пи­са:

 

  • пра­во да репро­ду­ку­је и дистри­бу­и­ра руко­пис у штам­па­ном обли­ку, укљу­чу­ју­ћи и штам­па­ње на зах­тев;

  • пра­во на штам­па­ње проб­них при­ме­ра­ка, репринт и спе­ци­јал­них из­­да­ња руко­пи­са;

  • пра­во да руко­пис пре­ве­де на дру­ге јези­ке;

  • пра­во да руко­пис репро­ду­ку­је кори­сте­ћи фото­ме­ха­нич­ка или слич­на сред­ства, укљу­чу­ју­ћи, али не огра­ни­ча­ва­ју­ћи се на фото­ко­пи­ра­ње, и пра­во да дистри­бу­и­ра ове копи­је;

  • пра­во да руко­пис репро­ду­ку­је и дистри­бу­и­ра елек­трон­ски или оптич­ки кори­сте­ћи све носи­о­це пода­та­ка или меди­ја за похра­њи­ва­ње, а наро­чи­то у машин­ски читљи­вој/диги­та­ли­зо­ва­ној фор­ми на носа­чи­ма пода­та­ка као што су хард диск, CD-ROM, DVD, Blu-ray Disc (BD), мини диск, тра­ке с пода­ци­ма, и пра­во да репро­ду­ку­је и ди­стри­бу­и­ра руко­пис с тих пре­но­сни­ка пода­та­ка;

  • пра­во да сачу­ва руко­пис у база­ма пода­та­ка, укљу­чу­ју­ћи и онлајн базе пода­та­ка, као и пра­во пре­но­са руко­пи­са у свим тех­нич­ким си­сте­ми­ма и режи­ми­ма;

  • пра­во да руко­пис учи­ни доступ­ним јав­но­сти или затво­ре­ним гру­па­ма кори­сни­ка на осно­ву поје­ди­нач­них зах­те­ва за упо­тре­бу на мо­ни­то­ру или дру­гим чита­чи­ма (укљу­чу­ју­ћи и чита­че елек­трон­ских књи­га), и у штам­па­ној фор­ми за кори­сни­ке, било путем интер­не­та, онлајн сер­ви­са, или путем интер­них или екс­тер­них мре­жа.

 

Ауто­ри и тре­ћа лица који желе да кори­сте чла­нак на начи­не који нису обу­хва­ће­ни лицен­цом Cre­a­ti­ve Com­mons Аутор­ство-Неко­мер­ци­јал­но-Без пре­ра­да 3.0 Срби­ја (CC BY-NC-ND 3.0 RS), мора­ју затра­жи­ти писа­ну дозво­лу изда­ва­ча. Зах­те­ве за такву упо­тре­бу члан­ка тре­ба посла­ти у писа­ној фор­ми на адре­су изда­ва­ча (Удру­же­ње фол­кло­ри­ста Срби­је, Бир­ча­ни­но­ва 24, 11000 Бео­град), као и на е-пошту уред­ни­ка Фол­кло­ри­сти­ке: fol­klo­ri­stika.ufs@gmail.com.

 

 


Одри­ца­ње одго­вор­но­сти

 

Изне­се­ни ста­во­ви у обја­вље­ним радо­ви­ма не изра­жа­ва­ју ста­во­ве уред­ни­ка и чла­но­ва редак­ци­је часо­пи­са Фол­кло­ри­сти­ка. Ауто­ри пре­у­зи­ма­ју прав­ну и морал­ну одго­вор­ност за иде­је изне­те у сво­јим радо­ви­ма. Изда­вач неће сно­си­ти одго­вор­ност у слу­ча­ју испо­ста­вља­ња било каквих зах­те­ва за обе­ште­ће­ње. Изда­вач неће бити прав­но одго­во­ран у слу­ча­ју било каквих зах­те­ва за надок­на­ду.