Pas i nacionalizam – poređenje predstava u japanskoj i srpskoj kulturi

Фолклористика 10/1 (2025): 75–91
Аутор: Danijela Vasić
Tekst:

Cilj ovog rada je da pokaže kako se neke životne priče mogu iskoristiti u propagandne svrhe, u cilju buđenja nacionalne svesti. Japanske rase pasa, među njima i akita, postaju glavni instrumenti nacionalizma u prvoj polovini 20. veka, kada se, kao odgovor na opštu vesternizaciju zemlje javlja nacionalistički pokret za očuvanje japanske kulturne baštine. Rasa akita je tako proglašena nacionalnim blagom koje je potrebno zaštititi. Jedan od pripadnika ove vrste – Haćiko postaje opšte poznat i van granica Japana kada je o njemu izašao članak u dnevnom listu Asahi šinbun. Dirljiva vest o psu koji na železničkoj stanici verno čeka svog gospodara čak i godinama nakon njegove smrti zapravo je priča o lojalnosti i o dužnosti prema pretpostavljenima (giri) u vremenu kada se zemlja pripremala za Drugi svetski rat. U želji da pokažem da sličnih priča ima i na ovim prostorima, odabrala sam dve teme. Vest o keruši Deni, koja je u ratnom vihoru 1995. godine uspela da za 139 dana pređe 500 kilometara, od Petrinje kraj Zagreba do izbegličkog kampa u Srbiji, kako bi pronašla porodicu od koje je bila odvojena, povremeno se plasira u srpskim medijima, i to onda kada je potrebno pojačati nacionalnu svest. Druga je priča o novoj rasi koja nosi naziv srpski odbrambeni pas. Nastala je pažljivim ukrštanjem više rasa pasa i vuka, s ciljem da se očuva deo zanemarene tradicije srpskog naroda. Patriotski naboj koji prati ove dve teme u dnevnim listovima i na internet sajtovima kulminira u priči o ultradesničarskom pokretu „Levijatan“, gde je uloga zaštitnika ugroženih životinja samo paravan iza kog se krije ultradesničarska militantna formacija.

Ključne reči: Japan, Srbija, nacionalizam, Haćiko, akita, srpski odbrambeni pas.