Метафоричноста на анабазичното и катабазичното движење во виртуелниот простор во видеоигрите

Фолклористика 8/1-2 (2023):
Аутор: Кристина Димовска
Текст:
https://doi.org/10.18485/folk.2023.8.1_2.8

Видео-игре Cursed mountain (2009), Kholat (2015) и Call of Cthulhu (2018) анализиране су с циљем да се испита главна хипотеза да је анабазично кретање, тј. одоздо нагоре, карактеристично за кретање протагониста/играча у виртуелном простору у прве две видео-игре, док је катабазично кретање, тј. одозго надоле, карактеристичније за последњу видео-игру. С обзиром на то да се сви протагонисти суочавају са симболичком смрћу (не умиру у правом смислу речи, већ се налазе у условима који их доводе готово до смрти), из анализе можемо закључити да се конкретно, физичко анабазично кретање у виртуелном простору може посматрати и као метафоричан катабазичан покрет или као искуство симболичне смрти. Ни Ерик Симонс (Cursed mountain), ни неименовани протагониста (Kholat) заиста не умиру, али су стално суочени са смрћу (која се сагледава кроз могућност Френкове смрти у првој игри и кроз неуспелу експедицију Дјатлова у другој).
Call of Cthulhu има обрнуту динамику кретања: углавном је катабазично, сем самог краја игре, али ово чињенично катабазично кретање може се читати и као метафорички скок увис, који трансформише незнање у знање, али и разум у лудило.

Кључне речи: видео-игре, анабазично, катабазично, виртуелни простор, урбани фолклор, хипотекст и хипертекст.