Стилизација односа сизерена и вазала у бугарштицама

Фолклористика 8/1-2 (2023):
Аутор: Константин Ађанин
Текст:
https://doi.org/10.18485/folk.2023.8.1_2.1

У раду се разматрају облици отменог понашања и опхођења између слуге и господара, сизерена и вазала, у бугарштицама. Скреће се пажња на важност феудално устројеног света у песмама и узајамну зависност митолошког и феудалног слоја. Издвајају се доминантне разлике спрам десетерачких песама. Проматрају се апелативна интонација исказа, фигуре исказа и комуникативни модели обраћања. Упућује се на до сада непримећени формулативни израз „од потребе“, у вези са служењем и извршавањем вазалске обавезе. На стилском плану анализирају се употреба лексике и њена етимологија. Указује се на повезаност придева „племенит“ и именица „племе“ и „племић“. Синтагма „племенита баштина“ представља се као спона са натписима на стећцима. Истиче се позиционираност господе за трпезом и полемише се о значењу придева „леп“. У идентитетско-културолошком кључу сагледава се семантика атрибута „рудокос“, приписаног Угрима. Прониче се у значењско језгро синтагме „земаљски господар“. Утврђује се законитост пресликавања односа слуга – господар са микроплана на однос вазал – сизерен на макроплану.

Кључне речи: бугарштице, епске народне песме, сизеренско-вазални односи, формулативност, стил.