Ликови пса и вука у чешким народним приповеткама и анегдотама

Фолклористика 10/1 (2025): 11–20
Аутор: Јарослав Оченашек
Текст:

Ликови пса и вука у чешким народним причама и анегдотама веома су чести. Међутим, у природи ових ликова у различитим типовима народних прича постоје значајне разлике; њихове активности и улоге се разликују. У причама о животињама и пас и вук функционишу готово исто као у античким баснама (Езоп, Бабрије) и средњовековним сатирaма (Роман де Ренарт), али у причама о магији они имају различите функције, често им се дају имена, а понекад се преображавају (обично у човека). Занимљиво је да се ни вук ни пас не појављују у религиозним и реалистичким причама, које зато нисмо ни анализирали. Сусрећемо их у хумористичним причама и анегдотама, али једино у споредним улогама, често само да би се појачао комични ефекат.

Кључне речи: усмено приповедање, чешка прича, чешка анегдота, пас, вук, басне.

Postavy psa a vlka patří v českých pohádkách a humorkám k těm velmi častým. Jsou ale výrazné rozdíly charakteru těchto postav v jednotlivých druzích pohádek, liší se jejich činnosti a role. Ve zvířecích pohádkách pes i vlk fungují téměř stejně jako v antických bajkách (Ezop, Babrius) a středověkých satirách (Roman de Renart), ale v kouzelných pohádkách mají výrazně odlišné funkce, dostávají často jména a leckdy procházejí proměnou (obvykle v člověka). Je jistě zajímavé, že v legendárních a novelistických pohádkách se vlk ani pes v podstatě neobjevují, proto jsme je dále neanalyzovali. V žertovných pohádkách a humorkách se s nimi sice setkáme, ale jen ve výrazně vedlejších rolích, často jen pro zesílení komického efektu.

Klíčová slova: slovesný folklor; česká pohádka; česká humorka; pes; vlk.