Пас и вук у народној култури Руса руско-кинеско-монголског пограничја

Фолклористика 10/1 (2025): 93-114
Аутор: Владимир Л. Кљаус
Текст:

У чланку се, на основу теренског материјала аутора и низа других извора који одражавају фолклорну традицију руског становништва руско-кинеско- монголског пограничног краја, анализирају представе о псу и вуку. Разноликост жанровских фолклорних облика у којима се налазе (бајке, митолошке приче, легенде, бајања, магијска средства, убеђења, веровања итд.) указује на то да су представе о овим животињама традиционалне у руској усменој култури. У сложеном скупу уочених представа, више позитивних квалитета се приписује псу него вуку. Аутор закључује да, упркос супротстављености вукова и паса у свакодневном животу (једни су грабљивци способни да униште човека и његову стоку, а други браниоци), фолклорна грађа показује да се свет пса и свет вука у усменој традицији Руса проучаваног региона не укршта, да постоје као да су паралелни. Монголи, Бурјати и Кинези, са којима су Руси вековима живели у пограничним крајевима, имају своје митове, легенде и представе о вуковима и псима. Међутим, значајнији утицаји ових народа на руски фолклор још нису запажени

Кључне речи: пас, вук, народна култура, Руси, руско-кинеско-монголско пограничје.

В статье анализируются образы собаки и волка в народной культуре русского населения российско-китайско-монгольского трансграничья на основе материалов, собранных исследователями с середины XIX века. Анализ фольклорных текстов и обрядов (сказки, мифологические рассказы, легенды, устные рассказы, заговоры, магические средства, приметы, поверья и др.) показывает, что представления об этих животных у русских данного региона в целом соотносятся с общеславянскими представлениями и верованиями и дополняет их. Фольклорный и обрядовый материал русского населения трансграничья показывает, что миры собаки и волка как бы не пересекаются, они существуют параллельно друг другу, что является проявлением их культурной противоположности (одни – дикие хищники, способныe погубить человека и его скот, а другие – домашние животные и одни из главных помощников и защитников человека) и, возможно, отражает уже утрату связанных с ними архаичных представлений и верований. У монгол, бурят и китайцев, с которыми русские на трансграничье живут по соседству уже не одно столетие, бытуют свои легенды и истории о волках и собаках, единичные из них проникли в репертуар русского населения, но значимого влияния иноэтнических традиций на образы этих животных в народной культуре русских старожилов не обнаружено.

Ключевые слова: собака, волк, народная культура, русские, российско-китайско- монгольское трансграничье.